Još kao devojčica, sa sestrom bliznakinjom  sam stalno nešto pravila rukama, tako da je srednja umetnička škola uprkos dobrom proseku bila naš logičan izbor – a juvelirstvo nas je osvojilo. Ljubav prema ovom zanatu je samo rasla kako smo učile razne nove tehnike izrade nakita.

Nakon toga, sa lakoćom sam položila prijemni na fakultetu Likovnih umetnosti za odsek vajarstva uporedo spremajući i ispite za Ameriku. Uprkos ljubavi prema umetnosti, život je imao druge planove i odveo nas je na studije u Ameriku uz stipendiju. 

U Americi sam tokom studija radila razne poslove kako bih zaradila da platim za fakultet, ono što stipendija nije pokrivala, i to mi je bio dodatni podrstek za učenje. Posle studija sam započela karijeru u korporaciji kao grafički dizajner, ali nisam bila potpuno srećna. Nešto mi je ipak nedostajalo. Igrom slučaja jedne godine nisam dobila radnu vizu i vratila sam se za Srbiju, iz koje više nisam poželela da odem. 


Sa ovom promenom osvestila sam i  šta mi je sve vreme nedostajalo – sloboda. Zvuk olovke na hrapavom papiru, potez četkice, svež vazduh i mogućnost da odem na skijanje kada poželim a da posao ide sa mnom, čari rada kao preduzetnik.


Nisam želela da radim za život već da živim za njega, da budem prisutna i bogata iskustvima a ne novcima (i ako to nikad nije na odmet).

Potom pokrećem svoj posao kao grafički dizajner, a zatim i ručne izrade nakita od srebra, pod imenom TWIN makes – kao jedna od bliznakinja.